2014./2015. Italija

Maturska ekskurzija Belocrkvanske gimnazije i ekonomske škole. Ekskurzija je realizovana sa Omega turs-om iz Novog Sada, u periodu od 8. do 13. septembra 2014. godine. U pitanju poseta Italiji ( LIDO DI JESOLO – VENECIJA – VERONA - SAN MARINO – RIM – FIRENCA - MONTEKATINI TERME ). Polazak je bio 8. septembra u 3 sata ispred doma JNA. Put je prošao odlično, bez zadržavanja na graničnim prelazima i sa pauzama po potrebi i dogovoru. U Lido di Jesolo smo stigli oko 17 sati i 30 minuta. Bili smo smešteni u hotelu Grifone koji se nalazi blizu plaže. Iskoristili smo to za kupanje, potom večerali i slobodno vreme iskoristili za šetnju. Posle noći u pomenutom hotelu i doručka krenuli smo autobusom do mesta gde smo se brodićem došli do Venecije (9.09.). U Veneciji je realizovano sve planirano i nakon slobodnog vremena, oko 13 sati, otišli iz Venecije. Potom smo krenuli ka Veroni. U Veroni je takođe sve planirano i realizovano. U kasnim posle podnevnim časovima polazak u hotel nadomak Verone (hotel Gardesano), večera, diskoteka, noćenje. Trećeg dana (10.09.) posle doručka polazak za San Marino. Tamo smo obišli sve što je bilo po programu i posle slobodnog vremena pošli za Rim oko 15 sati i 30 minuta. Nakon malo duže vožnje stigli smo, večerali i prenoćili u hotelu nadomak Rima (hotel La Meridiene). Naredni dan (11.09.), posle doručka, krenuli smo za Rim. To je bio najnaporniji dan jer je trebalo obići Vatikan i sam grad, ali je ipak realizacija bila po planu. Tog dana smo imali i malo kiše. Potom ponovo večera i noćenje u istom hotelu. Naredni dan (12.09.) posle doručka krenuli smo u Firencu, gde je takođe sve realizovano po programu i gde smo imali malo više slobodnog vremena. Nakon celog dana provedenog u Firenci oko 18 sati krećemo u Montekatini terme gde stižemo na večeru. Nakon večere gledala se košarka, a neki su iskoristili to vreme za šetnju. Tu smo proveli i poslednju noć. Posle doručka (13.09.) oko 9 sati krećemo za Belu Crkvu. Put je takođe prošao bez problema sa pauzama i bez zadržavanja na graničnim prelazima. U povratku smo svratili u tržni centar Palma Nova.

2013./2014. Češka Republika

Posetili smo Budimpeštu, bili na Trgu heroja, na Budimu, šetali ulicom Vaci. Uveče smo imali vožnju Dunavom. Sutradan smo otišli u Sent Andreju, gde su mnogi stanovnici poreklom Srbi, gde je jedno vreme ziveo i Vuk Karadžić. Obilazak Praga počeo je od Hradcana, starog zamka, u kome je sada smeštena Vlada Republike Češke. Videli smo i Zlatnu ulicu, muzej Franca Kafke, sunčani sat… Zatim smo posetili Karlove Vari, čuvenu banju u Češkoj. Tamo smo videli izvore lekovite vode, čija je temperatura od izvora do izvora razlicita i iznosi i do 70 stepeni….

2012./2013. Italija

10. Septembra 2012.godine oko 5 sati ujutru ispred restorana JNA sastala se ’94. genaracija. Tokom ekskurzije obilazili smo Italiju, gde smo posetili Veneciju, Veronu, Firencu, Lido Di Jesolo i Rim, pored njih obišli smo Vatikan i San Marino. Prvo smo obišli Lido Di Jesolo, ono što nas je privuklo je bilo more. Iako smo bili umorni od dugog, iscrpljujućeg puta, naš umor nas nije sprečio da odemo na plažu. Dok smo se kupali imali smo susret sa malim ajkulama, koje smo prvi put videli uživo. Drugi grad koji smo posetili bila je Venecija, koja nas je oduševila svojim lepim ulicama, mostovima i predivnim trgovima. Sledeći grad u kojem smo bili je Verona, poznata po Romeu i Juliji iz istoimene tragedije. Tamo smo imali priliku da vidimo kuće poznatih junaka, i oduševili se Julijinom statuom. Grad koji nam je ostao u najlepšem sećanju je bio Rim, to je glavni grad Italije. Tamo nas je zateklo loše vreme, ali to nas nije sprečilo da obiđemo mesta planirana za taj dan. Ono što nas je posebno oduševilo je Španski trg, sa čuvenim stepeništem koje vodi ka crkvi Trinita dei Monti, jedno je od mesta koje nas je osvojilo šarmom i opuštenom atmosferom. Kada se popnete na vrh, oduševiće vas prekrasan pogled na grad. Sledeća stanica bila je fontana Di Trevi koja, prema verovanju, ispunjava želje. Ubacite u nju jedan novčić da biste ponovo došli u Rim, ali ako je vaša želja vezana za udaju ili ženidbu, onda ubacite dva novčića. Godišnje se iz fontane Di Trevi prikupi oko tri miliona evra. Koloseum, izvorno nazvan "Amfiteatar Flavijevaca", je amfiteatar u Rimu. U Koloseumu su održavane gladijatorske borbe, koje je moglo pratiti 50 000 gledatelja. Održavale su se i borbe sa životinjama i rijetko kada borbe s brodovima. Koloseum je 2007. uvršten među novih 7 svetskih čuda. Zatim smo posetili Firencu, tamo smo bili oduševljeni katedralom. Firentinska katedrala nalazi se u samom središtu Firence koji je zaštićen kao svetska baština. Treća je po dužini crkva na svetu, duga 148 metara. Posebno što nas je oduševilo je spoljašnji izgled katedrale, i boje koje su zastupljene, crvena, plava i zelena. Pored Rima mesto koje nas je takodje zasenilo bio je Vatikan. Vatikanski Grad je najmanja nezavisna država na svetu, sedište pape. Sadašnji papa je Benedikt XVI. Obišli smo Vatikanski muzej. Od vodiča smo čuli vrlo interesantnu priču, ako se zadržite ispred svake statue u muzeju po jedan minut, ostarićete. Naravno videli smo i Siktinsku kapelu, gde su freske na zidovima, svod kapele i freska poslednjeg suda ostavile poseban utisak na nas. Pogotovo freska poslednjeg suda na zapadnom zidu, iza oltara, koja je jedinstveno, veličanstveno i neponovljivo delo, gde se sažima “Božanstvena komedija”. San Marino, glavni grad istoimene Republike San Marina. Pored lepih vidika, grad je poznat i po nekim istorijskim građevinama, kao što su Palata Vlade, Gradska većnica, tri kule San Marina itd. Imali smo priliku da vidimo Palaco Publiko, gradsku kuću San Marina, ujedno i mesto sa predivnim vidikovcem, crkve svetog Marina i svetog Pavla, i mnoga druga. Iako su nam dani bili ispunjeni raznim obilascima, bilo je i dosta zabave. Jedno, zaista, nezaboravno iskustvo!

2011./2012. Italija

Na matursku ekskurziju krenulo se 12. septembra, u ranu, ranu, ranu zoru, u 5 sati. Nema potrebe da se navede kako je malo ko spavao te noći, zbog uzbuđenja ili prethodnih proslava rođendana ili položenog vozačkog ispita. Uglavnom, svi su bili na broju, nestrpljivi, nervozni, ne zna se da li su u tome prednjačili učenici ili roditelji, koji su davali još po neki savet, pogledali na sat i, konačno, poželeli svima dobar provod, srećno putovanje... E, na ovo se čekalo – tri godine! Put je protekao u dobrom raspoloženju, dremalo se, pričalo, slušala se muzika, grickalo se ponešto. Put se malo i odužio, tek u večernjim satima stiglo se u Lido di Jeselo, prvo odredište i prenoćište. Učenici su ubrzo smešteni u hotel, malo su se odmorili, osvežili, i posle večere (koja mnogima nije bila volji – pa, zna se, mi vojvođani navikli smo da jedemo, klopamo...) učenici su mogli da biraju – hoće li u diskoteku ili u šetnju gradom. Svi su iskoristili tu mogućnost i sa po jednim profesorom otišli na željeno mesto. Umor je nestao čim se čula poželjna muzika i čim su se učenici naše škole upoznali sa učenicima jedne beogradske škole. A noć – kratka... treba rano ustati, doručkovati... ići dalje- Strašno! Sledeće jutro nije veselio pospane, tek sad umorne, namrštene i netrepeljive. Zna se da su malo spavali, a čeka nas jedan od najlepših gradova sveta – veličanstvena Venecija. Iz luke Punto Sabione brodom su se odvezli do Venecije. Vožnja nije trajala naročito dugo, a ono što se videlo na licima đaka bilo je iznenađenje, oduševljenje, osmeh, neverica, radost što ih uzburkani talasi vode u mesto koje nema sreće svako da vidi, fotografiše, kako bi kasnije sa oduševljenjem mogao da priča o neviđenoj lepoti i svom iskustvu. Konstatacija da su neki od učenika prvi put videli more trebalo bi ovde da stoji u zagradi, ali, neka je ovako, neće umanjiti opšti utisak. Bilo je na brodu učenika koji su se fotografisali u prepoznatljivoj pozi kao u filmu ,,Titanik“. A onda je počelo razdledanje grada izgrađenog na 120 ostrva, povezanog mnogobrojnim mostovima, uskim uličicama. Nije se znalo šta je preče – razgledanje prelepih građevima ili slušanje zanimljivog izlaganja vodiča, gospođice Nataše. A videlo se mnoštvo kulturno – istorijskih spomenika, viđen je trg Svetog Marka, Duždeva palata, most uzdaha, crkva Santa Marija Dela Salute, Napoleonova rezidencija... gondole... brojne prodavnice svega i svačega. Sa željom da bar još jednom obiđemo ovaj grad, vratismo se autobusu i nastavismo putovanje . Rimini, lep grad oduševio je sve svojom lepotom, skladom, vrednošću. Uveče – opet – diskoteka, ili – opet, šetnja, a može i noćno kupanje? Ujutru, autobus čeka, niko ne kasni (sve vreme ekskurzije niko nije zakasnio, što je svaka pohvala). Obilazi se Republika San Marino. Mali grad, ali, ne dajte se prevariti, strašno „uzbrdast“. Ovaj grad Republika je predivan, vredelo je penjati se do vrha, a onda pogledati okolo, kao da smo dotakli nebo, kao da lebdimo. Turista je i ovde bilo mnogo, a ono što je za svaku pohvalu su izuzetno ljubazni domaćini. Posetili smo i Ravenu, koja je na sve ostavila prijatan utisak, ali – posle San Marina – mnogo bledi. Sledećeg dana – ponovo putovanje. Ovo je, iz danšnje perspektive – najnaporniji dan! Dugo putovanje do Firence izmorio je sve, iako smo se trudili da uživamo u Toskani, podsećajući se naših pisaca koji su ovde boravili. To je trebalo videtei! Firenca je izuzetan grad, ne mogu se nabrojati objekti, muzeji, katedrače, lepote ovog grada... Replike brojnih skulptura iz raznih umetničkih pravaca privlačile su našu pažnju, i, iako je bilo toplo, niko od nas nije potražio mesto u hladu, svi smo uživali u priči našeg vodiča, a mogli smo da čujemo i ostale vodiče, koji su, ne bez osnova, oduševljeno govorili o ovom gradu. Imali smo nekoliko sati da razgledamo grad, a nismo se mogli oteti utisku da nam za to treba bar nedelja dana. Došla je na red i Verona, grad tragične ljubavi, čiju priču znamo od prvog razreda. Dvorište Julijine kuće bilo je ispunjeno turistima iz svih krajeva sveta, papirića na zidovima, poruka.. izjava ljubavi.. ljubavnih čežnji i želja... bilo je mnogo. Poslednje veče proveli smo u Lido di Jesolu. Šta napisati o toj večeri, o spavanju, o umoru? Puni utisaka, lepih slika, snažnih emocija, proveli smo se nezaboravno. Kada smo sledećeg jutra krenuli nazad – niko nije mnogo pričao. Čulo se samo: „Prelepo je! Kad bismo mogli da ostanemo još nekoliko dana!“ Da, vratili smo se, opet putovali dugo, dugo, ali, čini se da nam je bilo lakše i lepše. Poneli smo slike i sećanja, nevericu, divljenje, svesni da je ono što je lepo svačije, da ga treba čuvati. Duhovna i materijalna lepota stopile su se u jedno, a traju vekovima, potvrđuju misao jednog našeg pisca – ima nečeg divnog u tome što se živi.

Ostalo nam je u sećanju

  • Venecija – glavni grad istoimene pokrajine u regiji Veneto, po podacima iz 2004. g. Imala je 271.367 stanovnika. Grad poznat po kanalima, gondolama, pogatoj istoriji. Bio je središte Mletačke Republike. Često je, s razlogom, smatran najlepšim gradom na svetu. Nalazi se na 118 manjih ostrva u močvarnoj laguni. Privlačne tačke – Trg Svetog Marka sa 175m dugim i raskošnim prostorom, 99m široki zvonik (Kampanila), Duždeva palata, sistem kanala, gotovo 4km dug kanal Grande, bazilika Svete Marije od zdravlja (Santa Maria Dela Salute), nacionalna biblioteka, galerije...

  • San Marino – jedna od najstarijih država na svetu. Ova država osnovana je 301. g. a bila je u sastavu tadašnjeg Rimskog carstva, potpuno je nezavisna od Italije. Garibaldi je 1860. g. ujedinio Italiju, a sklonište od neprijatelja napravio je u San Marinu. Ima površinu od 61,2 km2, najviši vrh je Monte Titano, čija je visina 739m. Firenca – zbog kulturnog i umetničkog značenja je Italijanska Atina. Grad se nametnuo u 14. i 15. veku kao centar Evropske kulture i umetnosti . Mnogi umetnici i učeni ljudi živeli su ovde: Donatelo, Botičeli, Mikelanđelo, Makijaveli, Da Vinči, Galilej.. Bogata porodica Mediči je u 15. i 16. veku stekla veliku moć, dok su vladali gradom, u njega su privukli mnoge umetnike i naučnike.

  • Verona – drugi grad po vleičini u pokrajini Veneto, svetski poznata kao mesto u kome s eodvija radnja Šekspirove tragedije „Romeo i Julija“, i u čiju čast je urađeno više mesta u gradu, zbog čega grad nazivaju gradom romantike. Rimska arena iz 1. veka danas se koristi za razne priredbe. Grad ima dugu istoriju, gradsko jezgro sa nizom crkava i palata dobro je očuvano. Rimini – letovalište na obali Jadranskog mora. Reč „Rimini“ na italijanskom znači „mali Rim“. Znamenitost ovog, pre svega turističkog mesta, je katedrala iz 13. veka, Avgustov slavoluk, crkva San Guliano Martire, Tiberijev most, Amfiteatar iz 2. veka, zamak Fismondo, crkva Jovana Evangeliste, fontana Bela Pinja.

  • Ravena – poznata kao važno istorijsko središte u doba zapadnog rimskog carstva i rane Vizantije. Kulturno blago – pravoslavna krstionica, Arhiepiskopska kapela, crkva San Vitale. U središtu Ravene nalazi se Danteov grob. Lido di Jesolo – grad u severoistočnoj Italiji, u okviru okruga Venecija, pre svega turističko mesto, sa prelepim plažama. Lepo uređeno mesto, puno turista i gostoljubivih domaćina.

2009./2010. Upoznali smo lepote Budimpešte i Praga

Posle dugotrajnog dogovaranja konačno su određene destinacije ekskurzije – Budimpešta i Prag. Na našu sreću? Mislim da je tako. Ne kažem da ne bismo voleli da smo otišli, na primer, u Italiju, ali sam kasnije čula oduševljenja mnogih što smo bili baš tamo. Slađa, naš turistički vodič, koja putuje već više od deset godina po raznim zemljama, kaže kako se baš u Pragu oseća kao kod svoje kuće. Dočekala nas je sa vozačima u nedelju ujutro, 13. septembra. Bili smo veoma uzbzuđeni i jedva čekali da uđemo u autobus i krenemo. I konačno! Autobus je krenuo. I kretao se do otprilike 16h, kada smo stigli u hotel „Retro“ u Budimpešti. Bili smo prilično umorni od dugog puta, pa smo napravili pauzu i krenuli u panoramski obilazak grada. Bilo je mnogo lepog da se vidi. Budimski dvorac, Citadela, Trg Heroja, Opera, crkva Matije Korvina... Ono što mi se najviše svidelo je Parlament. Nije ni čudo, kad je to najlepša građevina u Evropi! Sutradan smo otišli u Sent Andreju, srpsko mesto. Videli smo lep trg i vidikovac, srpsku kafanu blizu Dunava. Dve večeri smo proveli u hotelu, koji, po našem mišljenju, nije bio ništa specijalno, i nije nam prijala hrana. Ono što je dobro je što smo večeri proveli sa svojim drugovima i drugaricama iz razreda. Smejali smo se, pričali, pevali...Završna ekskurzija je bila prilika da provedemo neko vreme zajedno (jer se u slobodno vreme krećemo u različitim društvima) i bilo nam je divno. A sutradan – Prag! Budimpeštu smo potpuno zaboravili. Prag je divan, pun života, događaja, ima mnogo lepih istorijskih i kulturnih spomenika. Svima se mnogo više svideo od Budimpešte. Hotel nam je bio savremeniji, sobe su bile veće, sa više svetla i uređenije. Hrana nam je apsolutno odgovarala i mogu da kažem da je hotel „Opatov“ sa 19 spratova i 4 zvezdice za svaku pohvalu. U Češkoj smo proveli tri dana, dve večeri smo išli u diskoteku i ludovali, normalno probali ćeško pivo, i zabavljali se. U pragu smo videli tzv. Vaclavske namjesti (Vaclavski trg), Starogradski trg gde se nalazi crkva sa satom Orloj (Astronomski sat). Svakih sat vremena izlaze 12 apostola (figurice koje se kreću). To predstavlja veliku turističku atrakciju. Trčali smo da bismo videli kako izlaze apostoli i zakasnili smo nekoliko sekundi. Šteta. Sledećeg dana smo videli između ostalog Karlov most (gde postoje tri mesta na kojima mogu da se zamisle želje, nismo to propustili), predivnu katedralu Sv. Vita i smenu straže na kraljevom dvoru. Posledjni dan našeg boravka u Češkoj proveli smo u Karlovim Varima, lepoj banji, gde smo videli i rusku crkvu. Hotel, večera, spavanje/nespavanje i opet autobus od 8 do 23h. Vratili smo se u Belu Crkvu, na opštu radost što smo konačno stigli (i možemo da izađemo iz autobusa) i na opštu žalost što smo već stigli (ekskurzija je bila završena). Sve u svemu, maturska ekskurzija će mi ostati u lepom sećanju, kao i svakom. Bilo je to vreme za nas, drugove iz razreda, koji smo jedni drugima mnogo dragi i sa kojima, kako kažu, provodimo najlepše godine života. Ono što svi srednoškolci završnog razreda željno iščekuju jeste naravno maturska ekskurzija. Ove godine je došao red na moju generaciju. Izabrali smo ponudu turističke agencije „Viva“ iz Beograda i u periodu od 13.09 do 18.09. obišli Budimpeštu i Prag. Nekoliko dana pre polaska bili smo izgubljeni, a u isto vreme i veoma uzbuđeni. Devojke razgovaraju o tome šta da ponesu od stvari, štiklica, kozmetike, šminkica,... Naravno, sve vreme nam se činilo da ćemo nešto zaboraviti. I konačno, 13. septembra ujutru sastali smo se ispred naše škole i uputili za Mađarsku. U autobusu smo se lepo zabavljali, a u popodnevnim časovima stigli u Budimpeštu. Odmah smo krenuli u panoramski obilazak grada i videli brojne znamenitosti, građevine, prelepa mesta u Budimpešti, poput Budimskog dvora (Kraljeva palata), Riblje kule i Parlament, koji je na sve nas ostavio snažan utisak svojom monumentalnošću, Trg heroja, Operu, dvorac Hradčane, crkvu Matije Korvina, a ono što je na nas posebno ostavilo utisak je bila Citadela, sa koje smo videli celu Budimpeštu. Nakon toga smo imali nešto slobodmnog vremena za štenju Vaci ulicom, Srpskom ulicom i zatim otišli do Srpske crkve. Uveče smo se vratili u hotel na večeru i kasnije zabavljali po sobama. Sledećeg dana smo otišli do Sent Andreje, koja je udaljena pola sata od Budimpešte. Tamo smo obišli Trg Vuka Karadžića Požarevačku crkvu, Blagoveštensku i Beogradsku crkvu, zatim smo videli rodnu kuću i spomenik Jaše Ignjatovića, jednog od najznačajnijih romanopisaca XIX veka. Moje drugarice i ja smo obišle „Srpsku kafanu“ i popile kafu, a bile smo uslužene od strane srpskog konobara. U poslepodnevnim časovima smo se vratili, i kao i prethodnog dana, prošetali Vaci ulicom. Petnaestog septembra smo posle doručka krenuli za Češku. Putovali smo kroz Mađarsku i Slovačku, i u poslepodnevnim časovima stigli u Prag. Obišli smo Narodni muzej, Vaclavski i Starogradski trg i upoznali centar grada. Ono što je specifično za Prag je to što je ceo grad u uzbrdicama i nizbrdicama, tako da smo u šetnji svi po malo smršali. Imali smo priliku da obiđemo najstariju Sinagogu u Evropi, a zatim smo se smestili u hotel „Opatov“. Uveče smo otišli noćni klub u centru Praga i bilo nam je zabavno, posebno zato što smo svi bili dobro raspoloženi i orni za igru, a zajedno sa nama i naše razredne. Sutradan smo celodnevno obilazili Prag i videli pored ostalog, Hra Praški dvorac sa manastirom Strahov, manastirsku biblioteku iz XVII veka, Baziliku Sv. Đorđa, novi i stari kraljev dvorac, Loreto, Karlov most,... Poslepodne smo imali slobodno vreme za kupovinu i šetnju. Tog dana smo otišli u isti klub, a opet se uz prijatnu muziku, super proveli. Petog dana smo otišli u Karlove Vari, jednu od najpoznatijih svetskih banja i prelepi srednjovekvni gradić. Bili smo prosto fascinirani lepotom ovog lečilišta koje je udaljeno nekih 45 minuta od Praga. Ekskluzivnost ove banje se ogleda u podatku da je cena noćenja sa doručkom u jednom od hotela u centru preko 10.000 evra. Obišli smo Rusku crkvu i imali priliku da upalimo sveću i vidimo unutrašnjost ove građevine. I u Karlovim Varima smo imali slobodnog vremena za individualnu šetnju i uživanje u razgledanju. Osamnaestog septembra, morali smo da napustimo hotel, zatim Prag, prelepu Češku i da se u večernjim časovima vratimo u Belu Crkvu. Ekskurzija je ostavila na nas puno utisaka, ostaje u nama kao prelepo sećanje. Završilo se, a ostalo je puno divnih slika i uspomena.

2008./2009. Italija

Ponedeljak, 22. septembar. Bio je to dan koji su maturanti naše škole od početka školske godine s nestrpljenjem čekali. U ranim jutarnjim časovima skupili smo se ispred škole, ukrcali u autobus i krenuli na našu matursku eskurziju. Put je protekao u dobrom raspoloženju i negde oko 20 časova stigli smo u primorski grad Lido di Jesolo, naše prvo odredište. Kada smo se smestili i večerali, otišli smo do plaže, koja je, na naše veliko zadovoljstvo, bila neposredno iza hotela, a zatim smo produžili do diskoteke Splash. Sledećeg dana, 23. septembra, odvezli smo se autobusom do luke Punto Sabione gde nas je čekao brodić kojim smo išli do Venecije. Venecija je jedinstven grad koji vas jednostavno ne može ostaviti ravnodušne. Izgrađena je na 120 ostrva, povezana mnogobrojnim mostovima koji se pružaju preko 177 kanala, puna uskih ulica, malih radnji prepunih suvenira karakterističnih za Veneciju, kao što su male gondole i maske. U Veneciji se mogu čuti svi svetski jezici, ima turista iz celog sveta koji uživaju u njenoj lepti i autentičnosti. Mi smo obišli Trg i crkvu Svetog Marka, Duždevu palatu, most Uzdaha, most Rialto, videli smo krilatog lava sa knjigom zakona koji je simbol grada. U popodnevnim časovima skupili smo se na obali i ukrcali na brod koji nas je vozio nazad u luku. Pogleda prikovanog za Veneciju i njenu obalu, plovili smo ka luci sa željom da se bar još jednom vratimo u taj čarobni grad. Posle nekoliko sati vožnje, stigli smo u Rimini, grad na obali Jadranskog mora, smestili se u hotel, večerali i otišli u diskoteku. Sreda je bila rezervisana za San Marino i Ravenu. San Marino je najmanja i najstarija država sveta. Ima svega 27 000 stanovnika, otprilike koliko i cela naša opština. Obišli smo tvrđavu u kojoj se nalaze sve važnije državne institucije, kao i spomenik Garibaldiju, baziliku, kulu Česta. Naravno, tu su bile i nezaobilazne prodavnice suvenira, kao i radnja sa kožnom galanterijom kojih je bilo na svakom koraku. San Marino je bio idealno mesto za kupovinu, jer je to zona bez taksi, pa su cene niže nego u ostalim mestima koje smo posetili tokom našeg putovanja. Očarani lepotom ovog malog mesta, kao i ljubaznošću njegovih stanovnika, nastavili smo put prema našoj sledećoj destinaciji - Raveni. Ono što smo prvo zapazili u ovom gradu jeste ogroman broj ljudi koji koriste bicikle kao osnovno prevozno sredstvo. Obišli smo centar grada, pešačku zonu i trg koji obiluje građevinama iz različitih istorijskih perioda i umetničkih epoha. Proveli smo nekoliko divnih sati u suncem obasjanoj Raveni i napustili ovaj grad sa izuzetno prijatnim utiscima. To veče smo proveli u šetnji Riminijem i druženju u sobama, jer nas je sledećeg dana očekivao izuzetno dug i naporan put do Firence. Prošli smo preko Apenina kroz Toskanu, jednu od najlepših oblasti Italije koja važi za divno mesto za odmor i mnoge svetske zvezde (kao što je Sting) imaju kuće u njoj. Kada smo stigli u Firencu, bili smo oduševljeni Trgom Sinjori koji nazivaju i galerijom na otvorenom zbog replika brojnih skulptura iz različitih umetničkih epoha, koje se nalaze na njemu. Posebno nas je fascinirala replika Mikelanđelovog Davida. Prošli smo i pored čuvene galerije Ufici na čijoj se fasadi nalaze statue raznih značajnih ličnosti iz italijanske istorije, kao što su Leonardo da Vinči, Galileo Galilej, Nikolo Makijaveli, Đovani Bokačo, Dante Aligijeri i mnogi drugi. Uživali smo u pogledu na reku Arno koja protiče kroz Firencu. Ono što nas je takođe ostavilo bez daha bili su izlozi juvelirnica koje se nalaze na mostu Vekio. Celo popodne proveli smo u ovom gradu u kome se umetnost nalazi na svakom koraku, gde je istorija isprepletana sa savremenim svetom i tehnologijama. Poslednja destinacija naše ekskurzije bila je Verona, poznatija kao grad večne ljubavi zbog čuvene Šekspirove drame „Romeo i Julija“ čija se radnja odvija upravo u Veroni. Samim tim, logično je da Julijina kuća, pored čuvenog amfiteatra „Arena“, glavna turistička atrakcija ovog grada. Posetili smo dvorište Julijine kuće na čijim su zidovima ispisana imena ljubavnih parova iz svih krajeva sveta. Naravno da ni mi nismo propustili priliku da ostavimo svoj trag na njemu! Neki od nas su ušli u kuću i imali priliku da vide autentičan nameštaj iz doba Romea i Julije, kao i neke delove njihove odeće. Ostavivši Veronu iza sebe, krenuli smo do Lida di Jesola, mesta koje je bilo i prva stanica na našem putu. To veče smo proveli u diskoteci družeći se, kako međusobno, tako i sa vršnjacima iz drugih krajeva Srbije, ali i iz Nemačke i Crne Gore. Sledećeg jutra krenuli smo nazad ka Beloj Crkvi, vraćajući se školi i svakodnevnim obavezama. Usput smo sabirali utiske, gledali fotografije snimljene u prethodnih 5 dana, prisećali se svega što smo videli i doživeli. Bilo nam je žao što je sve završeno, ali znamo da će sve lepe stvari koje smo doživeli, a bilo ih je puno, ostati zauvek u našem sećanju kao lepe uspomene.

Maturska ekskurzija – Severna Italija

22. septembar... 06h... Dugo očekivano jutro je konačno osvanulo! Većina nije spavala prethodu noć; neki pozdravljajući se, neki pakujući se, mnogi od nestrpljenja ili straha da se ne uspavaju. Osećala se neka tenzija u vazduhu... S jedne strane ’mi’, srećni, nasmejani, neispavani, znamo da nas očekuje nešto lepo i nezaboravno, a sa druge strane naši roditelji, ’do juče’ bezbrižni, a ’danas’ zabrinuti jer polako shvataju da njihove ’bebe’ više nisu bebe i da odrastaju. Prolazeći kroz Hrvatsku i Sloveniju, putovanje je bilo manje-više naporno, ali nas to nije moglo sprečiti da već te prve večeri u Lido di Jesolu, odmah nakon večere i smeštaja, odemo u diskoteku „Splash“. To je turistička diskoteka za okupljanje evropskih, školskih ekskurzija. U cenu karte je spadalo i jedno piće i prevoz do tamo i nazad. Lud, noćni život mladih, nama je prijao jer smo navikli na to, ali profesorima... Pa, morali su da nas istrpe tih par dana i nekako da izdrže. Profesori su bili krajnje korektni i tolerantni u svemu, ako i u razumevanju našeg druženja po sobama sa učenicima iz drugih odeljenja. Dani su nam bili maksimalno ispunjeni. Iz Lido di Jesola, išli smo u edukativni obilazak Venecije, ’grada na vodi’, do kog smo stigli brodićem. „Nismo videli ništa lepše!“, čulo se iz gužve. A ja kažem da je predivno, da sam oduševljena! Venecija podseća na ogroman lavirint u kom bih se izgubila. Sam grad čine trospratne, četvorospratne zgrade i hoteli sa različitim fasadnim, umetničkim stilovima. Nema puteva ni automobila, samo otvorenih trgova, među kojima je najveći Trg Sv. Marka. Tu su i most Uzdaha koji vodi do zatvora koji je danas predstavljen kao muzej, iz kog su zatvorenici imali poslednji put priliku da vide sunčevu svetlost. Zatim, crkva Santa Marija della Salute po kojoj se naziva i delo Laze Kostića; Napoleonova rezidencija koja je ogromna; Nacionalna biblioteka u kojoj se nalaze jevanđelja. Čuvene gondole koje Venecijancima služe kao prevozno sredstvo. Mnoge učenice su bile oduševljene prelepim maskama koje su poznate na venecijanskom karnevalu koji se održava svake druge godine u Veneciji. Republika San Marino je mali grad od 27.000 stanovnika. Naš obilazak San Marina me je podsećao na penjanje uz tvrđavu. Tu su se nalazile mnoge crkve i muzeji, od kojih je poznatiji muzej „Tortura“, kao i statua Đuzepea Garibaldija. Iz San Marina putovali smo do Ravene koja nije baš ostavila najbolji utisak na sve nas zbog malog incidenta u Nacionalnom muzeju, koji nismo uspeli da posetimo. Ali, tu neprijatnost smo veoma brzo ’zalečili’ šopingom. Firenca, ’grad mladih’, grad u kome godišnje boravi, od ukupnog broja stanovnika, 70% studenata. Divan je, u njemu se nalazi čuveni italijanski fudbalski klub Fiorentina, koji su neki učenici i posetili, i to uz dodatnu sreću koja im se osmehnula jer su baš tad naišli na ceo fudbalski tim i uspeli da se fotografišu sa svim igračima. Tu smo uspeli da vidimo i Danteovu statuu, ostale zanimljive crkve kao i galeriju na otvorenom u kojoj se nalaze poznate skulpture kao što je „Otmica Sabinjanki“. Poslednji dan smo proveli u Veroni, mestu poznatom po ljubavnom paru iz Šeksirove drame, „Romeo i Julija“. Posetili smo Julijinu kuću koja je veoma zanimljiva, sam taj prilaz gde su zidovi i kapija izlepljeni raznim papirima, išarani imenima mnogih posetilaca. Bronzana Julijina statua se nalazi u dvorištu vrta sa kojom su se svi fotografisali, a i kako legenda nalaže, ženska populacija ju je uhvatila pod ruku i zamislila želju, a muška za grudi. Poslednje veče proveli smo u istoj diskoteci kao i prve večeri u Lido de Jesolu. Bilo je ludo, raspevano, razigrano... Jednostavno, bilo je nezaboravno! Povratak je bio veoma tih i miran jer je većina spavala u autobusu, od granice do granice, iz države u državu. Većina će reći da je bilo uzbudljivo, lepo i da je to nešto čega će se uvek rado sećati. Da, i ja to kažem, ali kad pomislim na to da su ovo poslednji meseci kada ćemo uživati sa našom generacijom, dođe mi da zaplačem jer znam da će brzo proći. Kao što je Miroslav Antić rekao: „Opraštamo se, odlazimo u svet; nikada više nećemo sedeti u istoj klupi, nije to završena jedna školska godina – gotovo je detinjstvo“!

2007./2008. Srbija

Manastir Vraćevšnica i Muzej rudničko-takovskog kraja

Manastir Vraćevšnica podignut je 1428. godine, na skrovitom mestu, nadaleko od Gornjeg Milanovca. Ktitir manastira bio je Radić Postupović, u epskoj poeziji opevan kao Oblašić Rade. Pre nego što 1389. godine krenuo u Kosovski boj, on se pomolio svetom Đorđu, i zarekao se da će, ukoliko ostane živ, u znak zahvalnosti podići manastir. Kada se vratio, održao je reč i sazidao manastir posvećen svetom Đorđu. Tokom vremena manastir je više puta pljačkan i paljen. Poslednji put Vraćevšnica je gorela 1813. godine, posle sloma Prvog srpskog ustanka, a obnovljena je 1860. Danas u Vraćevšnici žive dvadeset i četiri manahinje, koje brinu o njemu, o prelepom cveću, zdanju i okolini. Uživali smo u priči o manastiru i prijatnoj tišini i miru u njemu. * * * * * Na teritoriji opštine Gornji Milanovac nalazi se i Muzej rudničko-takovskog kraja, osnovan 1994. godine. Stalna postavka muzeja u Takovu "Drugi srpski ustanak- srpska revolucija 1804-1839" predstavlja kompletnu istoriju Prvog i Drugog srpskog ustanka, do stvaranja nezavisne kneževine Srbije. Najvažniji eksponati su slika Paje Jovanovića "Drugi srpski ustanak" ostaci legendarnog takovskog panja, originalna Miloševa dolama oružje i oprema ustanika, otiginalni predmeti i dokumenta iz tog vremena. Dok su se nizali ovi podaci u priči kustosa muzeja, raznišljali smo o tome da se istorija uči droz priču, predanja, legende, a ne napamet, kao čisto reprodukovanje nabubane lekcije. * * * * * Pozdravljamo Larisu Gojkov koja je bila naš pratilac u ime turističke agencije "Velturs" i koja nam je ustupila ovu interesantnu ulaznicu u "staro selo", u Sirogojno. Tokom petodnevne ekskurzije, maturanti Belocrkvanska gimnazije i ekonomske škole bili su smešteni u Vili "Jelena"-jednoj od mnogih prelepih vila na Zlatiboru. Vila Jelena se nalazi u užem centru Zlatibora, tačnije u podnožju ski-lifta. Vila raspolaže smeštajnim kapacitetom od oko 65 ležajeva. Svaka soba poseduje TV, satelit. U sastavu vile nalazi se restoran koji gostima pruža kompletnu uslugu. Posle obilaska Muzeja rudarsko-takovskog kraja i manastira Vraćevšnice, stigli smo na Zlatibor veoma umorni, bez planova da idemo igde te večeri. Sobe koje su nam dodeljene izazvale su veliko oduševljenje, kako razrednih starešina, tako i nas učenika. Sobe su veoma čiste i uredne, komforne, i mislim da nam, što se smeštaja tiče, nije ništa nedostajalo. Prvo veče proveli smo u sobi, zajedno sa razrednim starešinama, profesorkama Nadeždo i Sofijom. Ostale večeri provodili smo u vili, uz muziku, zanimljive razgovore i još zanimljivija dešavanja. Jednom smo prošetali centrom Zlatibora, u kafićima je bila gužva, rešili smo da nađemo slobodno mesto u jednom od kafića, što je bilo izuzetno teško, ali-uspeli smo. Što se tiče restorana, pružena nam je kompletna usluga-doručak, rečak i večera. Doručak je bio u 9, posle koga smo obično išli u obilaske, vraćali se na ručak u 14, mada smo ponekad nosili ručak sa sobom i ostajali van Zlatibora do večere, koja je bila u 19, posle koje smo imali slobodno vreme. Na hranu ne možemo da se požalimo, obroci su bili raznovrsni, obilni, uz razne salate, čaj ili jogurt, uz sladoled i princes krofne. Naš boravak na Zlatiboru, u Vili "Jelena", bio je za svaku pohvalu. I sam vlasnik vile pohvalio je naše ponašanje tokom boravka na Zlatiboru. Mislim da su i razredne starešine zadovoljne našim ponašanjem tokom celokupne ekskurzije. Uz male nestašluke, maturska ekskurzija je prošla u najboljem mogućem redu. Provesti sa nekim pet dana je idealna prilika da se ljudi zaista upoznaju i mi smo to iskoristili. Ovu ekskurziju ćemo uvek pamtiti, a brojne uspomene ostaju u nama...

2006./2007. Maturska ekskurzija Budimpešta

Došao je još jedan septembar, počela je još jedna školska godina....a samim tim došlo je vreme da mi, kao novopečeni maturanti, krenemo na matursku ekskurziju. Destinacija ovog putovanja određena je još aprila tekuće godine, uz dosta kompromisa....ali kako se na kraju pokazalo na zadovoljstvo i radost svih. Posle dve nedelje u školskim klupama provedene u nestrpljivom iščekivanju polaska(pa čak i jedne odrađene subote....) i taj dan,19. septembar konačno je došao. U 7 sati ujutru, zajedno sa svojim razrednim starešinama, prof. Milicom Andrejić, prof. Bogdankom Drašković i prof. Verom Tasić bili smo upakovani u autobus i sa optimističnim nadama krenuli u nove avanture. Kako je za nama lagano bledela slika zgrade gimnazije, tako su polako nestajale sve brige....U autobusu su nas već čekali Goca, predstavnik agencije, i Zdenko, vozač, koji su nam postali veoma dragi tokom tih 6 dana koje smo proveli zajedno. Na našem putu ka Mađarskoj najpre smo svratili u Beograd i tu pokupili Zolija, našeg vodiča, i verujem da ne grešim kada kažem, prijatelja...Posle nekoliko sati putovanja stigli smo do granice, prešli je bez ikakvih problema, i konačno se našli u Mađarskoj. Negde oko 5 sati popodne već smo bili u Budimpešti, smešteni u naš hotel " Orijental". Nakon što smo se malo odmorili i privikli na okolinu otišli smo u naš prvi obilazak, Vaci ulicu...sve što mogu da kažem je da je zaista jedna od najpoznatijih stvari koje sam videla u životu, a mislim da mnogi dele moje mišljenje, sa sve onim skupim prodavnicama, restoranima, klubovima..to je bilo sve što smo posetili toga dana. Narednog dana obilazak je počeo odmah posle doručka, pa smo videli mnogo toga. Taj dan je bio posvećen obilasku Pešte. Najpre smo posetili dvorac Janka Hunjadija(poznatijeg kao Sibinjanin Janko), videli predivno uređene travnjake i cvetne površine, kao i nekoliko građevina izgrađenih za svetsku izložbu u Budimpešti. Kasnije u toku dana posetili smo i trg Milenijum, jednu od najvećih turističkih atrakcija Mađarske, i prizor koji smo videli nas je sve ostavio bez daha. Nema reči koje bi opisale jedan takav osećaj, to se mora doživeti. Nakon toga imali smo jedinstvenu priliku da posetimo izložbu originalnih Pikasovih dela pod nazivom Pikaso i njegove ljubavi, u muzeju lepih umetnosti koji je smešten levo od trga. U muzeju smo još imali prilike da pogledamo postavke Egipatske, drevne Grčke, i srednjevekovne umetnosti, kao i umetnosti baroknog perioda. U blizini trga nalazio se i najveći peščani sat na svetu. U nastavku obilaska posetili smo još i baziliku, zgradu koja ostavlja jak utisak još na samom ulasku jer je iznad vrata zlatnim slovima napisano ERGO SUM VIA VERITAS ET VITA( ja sam put istine i života). Zamislite kakva je tek unutrašnjost.... Uveče tog istog dana išli smo prvi put u diskoteku....Sledećeg dana smo posetili Višegrad i dvorac Lajoša Košuta....Pogled koji se pruža odande stvarno je nestvaran....čudno je gledati Dunav tamo...ali kao što sam već rekla gotovo nestvarno. Kasnije smo posetili Sent Andreju, rodno mesto Jakova Ignjatovića,mesto u kome je veliki broj ljudi znao srpski,u kome se nalazi velika Saborna Crkva....mesto koje je prosto odisalo duhom srpske istorije. Jedna od zanimljivih stvari vezanih za ovo mesto je da se u njemu nalazio muzej marcipana....slatko....To smo veče proveli u hotelu. Sledećeg dana na redu je bio Budim...Kraljev dvor kao nešto stvarno neočekivano lepo i neverovatno, nešto što je svojim izgledom vraćalo duh i moć Habzburške monarhije...Tu je bio i trg ribara,koji je iz daljine stvarno ličio ne građevinu iz bajke...Sledeće što smo videli bila je Citadela, sa spomenikom poginulim ruskim vojnicima gotovo nemoguće veličine. A pogled, jedno pravo malo čudo. Te smo večeri ponovo išli u diskoteku....U subotu,našeg poslednjeg dana u Budimpešti posetili smo Tropikarijum, i dobili jedinstvenu priliku da zavirimo u svet tropskih prašuma, egzotičnih vrsta riba, gmizavaca, vodozemaca, ali i paukova. To je veče bilo nešto posebno za sve nas, ne samo da je bilo poslednje, već smo se te večeri i vozili brodom. Zamislite sad one građevine koje sam do sad spominjala kako promiču kraj vas predivno osvetljene, dok vi brodom prolazite ispod jednog od mnogobrojnih prekrasnih mostova Budimpešte.....Ništa više neću reći o ovome, jer ne mogu vam dočarati tako nešto rečima, mogu vam samo pokvariti osećaj kad jednog dana vi budete na brodu koji plovi Dunavom kroz sve te slike...I to je bilo to...sledećeg jutra smo se spakovali i lagano krenuli kući...Ostavljajući za sobom sva ta neverovatna mesta, prešli smo još jednom granicu...u Beogradu smo ostavili i Zolija, koji je zaista bio odličan vodič, pa vidite samo koliko sam informacija mogla da vam kažem o mestima koja smo posetili....mislim da bismo svi hteli da mu se zahvalimo na predivnim danima koje smo proveli zajedno.Ubrzo počeli smo da naziremo Belu Crkvu, tihu i uspavanu,kakva je bila i kada smo otišli. Sve je bilo tu, čekalo nas je, ali nam je ipak trebalo dosta vremena da se vratimo u taj svet karakterističan za mala mesta nakon svega što smo imali prilike da vidimo i doživimo....Sve u svemu ovaj put u Budimpeštu bio je nezaboravno iskustvo.....za sve(uključujući i profesore...).

2005./2006. Maturska ekskurzija Grčka (Paralija)

...I posle dugog dogovaranja oko destinacije za našu matursku ekskurziju, odlučeno je većinom glasova da to bude severna Grčka-Paralija.Na matursko putovanje krenuli smo 19. septembra sa profesorima Vladankom i Zagorkom, jer je razredna IV2, iz ličnih problema, nažalost, nije mogla da pođe sa nama. Prevoznik je bio „Mariotrans“ iz Niša, kao i vođa puta, Violeta, koja nam se pridružila u Nišu. Put do Grčke trajao je 19 časova zbog zadržavanja na grčkoj granici. Naime, morali smo da carinici odgledaju utakmicu. I dok je autobus skoro dva sata stajao na granici, neki su svratili do free shop-a,dok su se drugi razgibavali od napornog putovanja. Konačno smo stigli u Paraliju. Bili smo smešteni u takozvanoj „vili Paraliji“ ili „vili Miserija“, tačnije vila se zove Asteriks, ali smo joj mi „malo“ tepali. Kada smo ušli u vilu imali smo izuzetno „prijatan“ doček od strane vlasnika, čijeg interesantnog imena ne mogu da se setim. Žaleći se na nas zbog galame, rekla bih da je svojim vikanjem napravio veću buku nego što bi napravila cela naša gimnazija sa sve prvacima. Doručak, koji je bio naš jedini obrok, neću ni spominjati. Čitaoci bi pomislili da je naša ekskurzija bila promašaj. Naprotiv! Prvog dana krenuli smo u obilazak planine Olimp koja je poznata planina bogova grčke mitologije. Obišli smo takođe i jedan vodopad koji se nalazio u obližnjem mestu. Imali smo slobodno popodne, kao i veče, koje smo provodili u diskoteci „Omilus“, u kojoj je bio najbonji provod. Profesorice su ( za svaku pohvalu) bile izuzetno korektne prema nama (koliko je to bilo moduće), nisu nam posebno određivalevreme dolaska u hotel jer smo uglavnom izlazili u većim grupama i svo vreme svi bili zajedno. Drugog dana išli smo u razgledanje Meteora, koji su predivni. Tamo smo bili u srpskom manastiru, a u povratku u manastiru Sv. Petka koji je podignut po veoma interesantnoj priči koju smo imali prilike da čujemo od našeg vodiča, kao i priču o Meteorima. Išli smo u grad boga vina i veselja, Dionisa. Te večeri devojke su morale da prođu cenzuru kod svojih razrednih što se oblačenja tiče, zbog nemilog incidenta koji se dogodio prethodne večeri. Na svu sreću, to je bila jedina neprijatnost na ekskurziji, o kojoj neću pisati. Trećeg dana otišli smo u Solun dok nam je poslednji, četvrti dan bio ostavljen kao slobodan dan za plažu i aktivnosti po izboru. U Solunu smo posetili srpsko groblje boraca palih u Prvom svetskom ratu. Tamo nas je dočekao simpatični dekica koji godinama održava groblje. Citirao nam je stihove sa ploča crkve i kosturnice. Posle toga je trbao za pokoj duše da popijemo po jednu čašicu rakije. Mislim da nekolicina nije obratila pažnju na to "jednu" čašicu, no dobro, pokupili smo se i onako "orni" otišli u crkvu Sv. Dimitrija, a posle toga na klopu, neki u šetnju a drugi u šoping. Bez para i energije, većina je ipak i te večeri izašla u provod,dok je ostetak legao u krevet. Poslednjeg dana smo se maksimalno iživeli,kupali... Rekla bih da je za većinu to bilo najuzbudljiviji dan kao i poslednja šansa i nada da se "uhvati" neka boja. Pri povratku u Belu Crkvu raspoloženje je podiglo veselo društvo trubača iz Guče uz koje je pola autobusa poskakalo na noge, a to su oni retki kojima je ostalo još energije. Mogla bih da posavetujem sve buduće generacije da se opredele za ovu destinaciju koju smo mi odabrali i definitivno će se provesti kao nikada u životu, videti i naučiti mnogo toga. Utisci naše generacije ne bi mogli da se prenesu na papir, oni su više nego dobri i, verovatno kao i sve prethodne generacije, mislimo da je nama bilo najbolje i jedno takvo iskustvo želimo svim budućim maturantima.