Škola  

Početna strana

 
     

   

Kontakt
Belocrkvanska gimnazija i ekonomska škola
Jovana Cvijića 11
Bela Crkva
tel: 013 / 853- 476
     013 / 853-475
administrativni email: gimbc@panet.rs
 
 

 

Smerovi
Gimnazija - opšti smer: I1 II1 III1 IV1
Ekonomija pravo i administracija - ekonomski tehničar: I3 II3 III3 IV3
 
 

 

Istorijat škole
  • Gimnazija je otvorena školske 1875./76. godine. Njen puni naziv bio je “Belocrkvanska kraljevsko mađarska državna velika gimnazija”. Nastavni jezik je bio mađarski.
  • Za prvih dvadeset godina škola je imala oko 200 učenika u proseku. Između 1890. i 1910. godine, kada se grad izgrađuje, u školi je sve više đaka, oko 300.
  • 1896. godine dograđuju se krila sa istočne i zapadne strane. Pravougaonik se zatvara gradnjom velike gimnastičke sale.
  • Mađarsko ministarstvo prosvete slalo je u gimnaziju najbolje profesore, odlične stručnjake i pedagoge.
  • U prvom svetskom ratu neki profesori i učenici bili su mobilisani. Školska zgrada pretvorena je u bolnicu.
  • Školske 1919./20. godine uveden je srpskohrvatski jezik, a nastava isključivo na srpskohrvatskom jeziku odvija se od 1923./24. godine.
  • Krajem 1928./29. godine Ministarstvo prosvete ukinulo je, zbog malog broja učenika više razrede Gimnazije, a školske 1933./34. godine izvršen je upis u V razred, tako da se postupno otvaraju dalji razredi do završnog maturskog razreda.
  • Između dva rata škola je promenila devet direktora.
  • Nemačka fašistička vojska ušla je u Belu Crkvu 12. aprila 1941. godine i odmah zauzela zgradu gimnazije, proglasivši gimnaziju nemačkom gimnazijom. Okupacionom školskom režimu najviše je brige zadavala komunistička delatnost među mladima.
  • Belu Crkvu oslobodile su snage Crvene armije i oslobodilačke partizanske vojske, 1. oktobra 1944. godine. Uprava gimnazije useljava se u svoju zgradu. U njoj je sve više đaka.
  • 1959./60. godine uvedena je dvosmernost nastave. Postojala su dva smera: društveno – jezički i prirodno – matematički.
  • Škola se posle 1975. transformiše u Centar za zajedničko srednje i pozivno usmereno vaspitanje i obrazovanje “Sava Munćan”. Centar su činile Zajedničke osnove (“Vuk Karadžić”) i Pozivno usmereno obrazovanje (“25. maj”).
  • Škola kasnije menja naziv u Srednju mašinsku školu, da bi se 1990./91. godine ponovo govorilo o Gimnaziji, ovog puta o Gimnaziji “Jovan Cvijić”.
  • Gimnazija i Srednja mašinska škola radile su po smenama. U Gimnaziji su bili gimnazijska odeljenja i dva odeljenja prirodno – matematičke struke i to saradnika u prirodnim naukama.
  • U toku oktobra 1992. godine razmatrana je Inicijativa o pokretanju školskog lista. List je izašao iz štampe 23.12.1992. godine.
  • Septembra 1993./94. godine odlučeno je da učenici Gimnazije prošire svoju delatnost i na talasima lokalnog radija, subotom od 15 – 16 časova, a emisija se zvala “Osmi čas”.
  • 1995. proslavljena je godišnjica – 120. godišnjica postojanja gimnazije. Hor je održao samostalni koncert u sali Kulturno – prosvetnog centra.
  • Aprila 1996. objavljen je u školskom listu članak o povratku Gimnazije u staru zgradu. Sagledani su i procenjeni objektivni uslovi povratka, formirana je komisija za realizaciju Elaborata o povratku Gimnazije u staru zgradu. Dinamika poslova treba da bude takva da se Gimnazija vrati u staru zgradu u godini jubileja – dakle 2000. godine.
  • 13. septembra 1996. godine upućen je predlog Skupštine opštine da Gimnaziji dodeli Oktobarsku nagradu kao priznanje za dugogodišnji vaspitno – obrazovni rad. Predlog je odbijen sa napomenom da je ova škola već dobitnik takvog priznanja?!
  • Od 1997. godine profesori Gimnazije počinju glasno da iznose svoje nezadovoljstvo visinom ličnih dohodaka, dinamikom isplate. Nastava je obustavljena januara 1997., a obustava je trajala do 21. februara iste godine.
  • 8. marta 1997. godine umro je profesor Svetolik Subotić, dugogodišnji prosvetni radnik, direktor Muzeja i direktor Gimnazije. Imao je 101 godinu.
  • Oktobarsku nagradu za 1997. godinu dobila je učenica naše škole Ivana Sekulić.
  • U toku 1997. i 1998. godine prikupljaju se sredstva za obnovu Hilandara. Juna 1998. godine Gimnazija je dobila zahvalnicu od Odbora za obeležavanje 800 godina manastira Hilandar, jer je učestvovala u pružanju pomoći pri obnovi manastira koji je od vremena Nemanjića do naših dana, prenosio duhovnost, kulturu i hrišćanski patriotizam.
  • Škola se opremila najsavremenijim računarima uz pomoć društvene zajednice i pojedinaca, kao i ostalom tehnikom potrebnom savremenoj nastavi.
  • 24. marta 1999. godine došlo je do agresije NATO snaga. Ministar prosvete najavio je prinudni prolećni školski raspust, koji je trajao od 4. aprila, a u školi je bilo prisutno dežurstvo profesora.
  • Izdavačka kuća “Draganić”, knjižara “Plava ptica” i DP PIK "Južni Banat" PIK “Južni Banat” poklonili su školi dosta knjiga za biblioteku i odlične učenike.
  • Početak školske 1999./2000. godine obeležio je štrajk prosvetnih radnika Gimnazije, ali samo onih koji su članovi nezavisnog sindikata! Razlozi su isti: minimalni lični dohoci, neredovna isplata i tako niskih plata i toplih obroka.
  • Intenziviraju se radovi na zgradi Gimnazije zahvaljujući pomoći Ministarstva prosvete RS, Skupšine opštine Bela Crkva, zalaganju članova školskog odbora i direktora škole. Kupljen je nameštaj za šest učionica, zbornicu, kancelarije direktora i sekretara škole.
  • Da bi se vaspitno – obrazovni rad realizovao po Planu i programu, a u zgradi koju su delile dve srednje škole nije za to bilo mesta, Gimnazija se iselila iz zajedničke zgrade krajem septembra 1999. godine, na zadovoljstvo radnika koji su ranije obavljali obrazovno – vaspitni rad u ovoj zgradi.
  • Novembra 1999. godine usvojen je Program proslave jubileja Gimnazije. Pokrovitelj je Ministarstvo prosvete RS. Izabran je organizacioni Odbor, podeljena su zaduženja.
  • U januaru 2000. ponovo štrajk. Časovi su trajali 30 minuta. 6. marta učenici su izašli na ulicu u znak protesta jer se Ministarstvo prosvete, po ko zna koji put oglušilo o zahteve profesora širom zemlje. Ne svih doduše. Većina profesora izlazila je sa časa posle trideset minuta (zakonski minimum), a neki su prelazili na stranu onih koji rade četrdeset pet minuta.
  • Na izborima održanim 24. septembra 2000. narod je glasao ZA PROMENE. Pošto volja građana nije priznata, u Srbiji dolazi do zategnute situacije i nezadovoljstva. Učenici Gimnazije nisu hteli da uđu u učionice 2. oktobra u znak građanske neposlušnosti, nego su otišli u protestnu šetnju gradom.
  • Dani teku, godine prolaze, đaka je sve manje, u Vojvodini naročito.
  • U Gimnaziji, novembra meseca šk. 2000./2001. godine i dalje četiri razreda sa po tri odeljenja.
  • 2005. god. je škola proslavila 130 godina postojanja.

 

 
 

Vrh strane...